ЗОНА СУМРАКА
У оковима месечеве ноћи
у менталној кондицији
низ свакодневну драму
мислим на тебе...
Низ ходник страсти
као изгубљена девојчица
нисам застала, идем даље
и мислим на тебе...
Са суптилне стране
субверзије
прислушкујем речи
као отрцану риту.
Позивам:
Шта мислиш, звери?
- Кажем... Блефираш!
Знам да знаш
да те лажем...
Прихвати измаму!
Знам... Знаш...
Знам... Знаш...
Позивам... Жандара и Даму
и мислим на тебе...
Близу је дисторзија,
зато што карте лажу.
То је њихова маленкост.
Две усамљене фигуре
се крећу непознатим крајем.
Злонамерно их следи месец...
...Жандар и Дама...
Тајанствени љубавници
пошли су погрешним путем
и изгубили су се
у зони сумрака.
