НЕ ТРЕБА ОВДЕ НАСЛОВ
Ко да одгонетне речи у лице злу извриштане.
Песму је неко отпевао ал’ далеко и тише …
А клетве погрешно усмерене на нечију децу ...
Ко је изазвао Бога да звецка ножевима
Кад он то никад није ...
А опет, која се тама завукла у бели дан,
Па се од бистрих погледа крије?
Нису нам очеви а ни синови криви,
Пљујмо на „Опрости!” и „Извини!“ -
Које наше усне никад не окусише.
Каменујмо прљаве жеље,
Поветарце непријатно суве, реке млитаво празне,
Јер већ годинама живимо без праве добре казне!
Судије мрачније од неправде,
Богови сити многобоштва,
Хоће само један да влада.
Кад питаш када - они би сада.
Кад упиташ што - истог момента умре свака ј.... нада!
Без поворке сахрањујемо свако своју доброту,
Смешимо се краљу, спремни за голготу ...
По ожиљцима препознам свако лице, по сузама сан.
Не бесимо се ми због призора, већ због склада ...
А кад одеш довољно далеко, нема пастира,
Остају само изгубљена, полудела стада!!!
