Ljiljana Fijat, Novi Sad

JAPAN

Japan u pocepanim čizmama ne šeta se po zemlji.

Trči po vozovima i proteže se uzduž istočne obale Azije,

sa vulkanima i vatrenim balonom. Ugađa i prinosi

žrtve, uvek kada mu podrhti tlo i dese se

neke pokretne sile i veliki cunami, koji se valjaju na obalama,

iznad brda i planinskih obronaka, do crvenog kruga,

skupljenog, na zastavi.




Kada se zaglave tektonske ploče, Japan pravi sebi dom

pod šatorom, pa, sa nekim pečatom prosvetljenosti i značaja

pobede nad varvarskom prirodom, povlači se

između sunčevog diska i obale. Hrani se simbolima

i, kao Jamato i Nihon no Koku, taj veliki lovac na sunđere,

traži zrno ikre iz koje će se poroditi, opet,

kao carevina, i jedna od najvećih i najživahnijih ekonomija,

naš prijatelj.




Iz njegovih banja i mineralnih vrela izlegli su se

cvetovi trešnje, a planina Fudži je održala govor i

zaručila se sa celim arhipelagom. U zimskim

i teškim vremenima, mi crtamo crvene krugove na beloj zastavi

i mislimo na Japan i njegova prijateljska dela.

Upijamo mirise i tražimo kutak za dan i sunce, što, u prevodu,

znači ime našeg prijatelja.