Bogdan Kukolj, Žitište

SANJAO SAM

Sanjao sam noćas kepece sa velikim glavama

i gorostase sa glavama poput čiode.
Sanjao sam ljubav sirote devojke
sto donosi na dar himen
kao jedino bogatstvo.
Sanjao sam skromne ljude
izgubljene u muci običnog naroda
a budio se medju likovima
što se keze s televizije i štampe
i od njih nigde nemogu pobeći.
Plašio sam se ako podignem balegu
da ću ih i tamo videti.
Sanjao sam nežnu muziku
a budili me gromovi sa radija.
Sanjao sam bele konje u snegu
i crne konje u mraku
a plašim se rupa po mraku
i ljudi po danu.
Sanjao sam pesme uličnih radnika
a budio se medju štrajkačima.
Sanjao sam žene androide
nastale od najlepših želja i mašte
doletele na letećem ćilimu sa marsa
a probudio se na planeti majmuna
medju ćosavim političarima
u bojnom polju mikrofona i bliceva.
Sanjao sam rajske ptice
a probudio se medju andjelima bez krila
u poljima punim krilatih skakavaca.
Sanjao sam rajske vrtove
a budio se u dvorištima ćele-kula
prepunim dece kostura gladnih
sa velikim stomacima.
Sanjao sam veliku i srećnu zemlju
a probudio se u evropskom selu
sto ga je otkupio neki stranac.
Sanjao sam kepece sa velikim glavama
i gorostase sa glavama čiode
nudili su mi šarene laže
a sebi kupovali planine i plaže.