МЕЛОДИЈА У ЗЕЛЕНОМ
„Ти имаш времена, но моје
Последње време истиче...“
/ из једног писма/
Куда толико журиш, Пријатељу?
Још си на почетку јесени.
Хорска птичја песма
У твојим гранама звучи.
Речи су ти попут шапата лишћа
Уздисаји ти испуњавају ваздух
Цветном аромом.
Усне ти се топе од сладости!
А руке твоје се разлиставају нежношћу.
Хлорофил твој се блиставо раздаје!
Твој пут до хоризонта много је удаљен
Зар ми не верујеш?
Ево ти кључ од Лета. Сунце около тебе
Златан ореол уцртава...
Долина ти је у зеленом.
(превод: Денко Рангелов)
