SUDBINA JEDNOG EKSERA
Ekser sam
i ponovo u zidu
Imaš me u vidu
Kada mi na vrat
Polažeš zidni sat.
Glava mi u oku,
Kazaljka u roku
Od jedne zapete
Već diše mi za vratom,
Monotonim batom.
Iz stola me čupao
Pa u glavu lupao
U beton sam upao
U beskrajnom tika-taka
Teku zvuci moga mraka.
Moj sav svet je ovaj zid,
i čvrsto mi stiska vrat,
a glava mi iščukana
sa svih strana.
Nek mi dođe vreme rđe
Nek mi bude za petama
Kojih nema.
Jer, prestaje da mi misli
Glava što joj vrat pritisli!
