EKO-ELEGIJA
Da li se sećaš svoga detinjstva
Buđenja uz prodorni cvrkut ptica
Uz vedro nebo i toplo sunce
Da li se sećaš svoga detinjstva
I cvetnog polja po kom si trčala
Za kitnjastim nestašnim leptiricama
Da li se sećaš svoga detinjstva
Kada si veselo skakala u virove
Bistrih plavih vijugavih rečica
A sada koračaš kroz smog-izmaglicu
Stazom posutom plastičnim kesama
A žbunje se nazire ispod otpadaka
I vidiš reku sivu i mutnu
Dok bačene flaše otkrivaju joj tok
I grade nasipe na njenim obalama
Tu u blizini igraju se deca
Sa kapama od tetrapaka i kartonskim štitovima
Lica čađavog od auspuha kamiona.
I razmišljaš kako bi ovoj deci
Mogla da daruješ svoje detinjstvo
Ptica leptira i bistrih voda
Lica da im umiva jutarnja rosa
Bose noge da im miluje zelena trava
A smeh da im se meša sa mirisom cveća.
