SUSRET
Čim smo se sreli,
ja
sam znala
da
donosiš sreću
Na
tom raskršću
bez
ijednog putokaza
došla sam ti,
kao reč na jastuk,
kao san na oči,
kao
miris čistog damasta
u
trenutku kada su te morile noći,
a iz njih izaći snage
nisi imao
Kada
te ni vino,
ni
čaj od lipe
umiriti
nije mogao
Možda
će neki slikar
naslikati
lepše
neki
pesnik opevati lepše
ali
lepotu tvoje duše
i
sonet njen pretvoriti u večnost,
mogu
samo ja.
Ljubomorno
čuvam
ovu
poslednju žišku za tebe
za
neko poslednje gonjenje,
kada
nam budu hteli pojesti
i sunce i mesec.
